petak, 1. siječnja 2016.

NOVOGODIŠNJA ŠETNJA VRTOM






  

 Žirafa
 Zebra
 Kobra
 Sova


U vrtu punom prekrasnih boja, šetale su Žirafa i Zebra koja nije bila baš sasvim svoja. Kobra je promolila glavicu van i krenula u dućan.
 U nekoliko dugih koraka, dvije prijateljice došle su do zmije.

„Čule smo da nam se Sova smije.“ –Rekle su Kobri u istom trenu.
 Zmija je osjetila da imaju tremu.

 Žirafa                                „Gdje ćeš ti dočekati Novu?“
 Kobra                                „ Valjat ću se  u svom rovu.“
 Zebra (uzbuđeno)              „ A nas dvije sjedit ćemo na na krovu.“
 Kobra                                „'Ajde da pitamo Sovu!“
 Žirafa                                 „Može.“
 Kobra (poluglasno)            „Samo da ne iskoči iz kože.“


 Zebra                                „Ej ti buljava?“
 Sova                                  „Izvoli majstore.“

U tom trenutku  Žirafa pogleda Zebru, izdube joj se vratne bore.

Žirafa                             „Zebra je ova, ženskog je roda.“
Kobra                             „Ova Zebra  ženski čak i hoda.“
Zebra                              „Hodam onak' kak' nameće moda.“

Sova                               „Nego, ekipa htjeli ste me pitati nešto?“
Zebra                              „Gdje čekaš Novu, reci ak' ti nije teško?“
     
Sova                                          „Novu ne čekam, ona čeka mene.“
Žirafa (iskolačenih očiju)         „Napuhano kriještiš da zebre nisu žene!“
Kobra (smijuljeći se)                „Mudra si Sovuljago, posadila si sjeme.“

Sova Žirafi                               „Nisam to rekla dugonogi stvore.
                                                    OVA Zebra je muško.
                                                 Ako lažem, nek  mi se grane otvore.“

Sova Zebri                              „Rekla sam da si ti dečko i još na grani stojim.“
Zebra                                      „Ali ja Novu kao žena brojim.“
Žirafa Sovi                              „Sad ćeš nam još reći da ja ne postojim.“

Sova                                       „Vrijeme je da krenem, huk me zove.
                                                  Postojani i sretni budite za sve izazove Nove.“

Sova je odletjela u miru. Letjela je  visoko, ostavljajući družbu kao točkice na leptiru.


Nema komentara:

Objavi komentar