MODERNA PEPELJUGA #4

Na raskršću prepunom ljudi, koji su različito pokazivali svoje zgražanje viđenim, Đurđica i Davorka su se zaustavile na sigurnoj udaljenosti, kada su ugledale metallic toyotu, zabijenu u štand s jabukama.
 Jabuka je bilo svuda, razbacanih na sve strane.

“ Joj, pogledaj ovo ! ” – Đurđica je uperila prst prema stupu, na kojem je bio zabijen stolac.

“ Jebeš mi sve, ovo je strava ! Kako je tek prošla prodavačica jabuka ? ” – Zgrozila se Davorka.

Sa zvučnika iz auta, Lana Del Ray pjevala je “Don’t make me sad, don’t make me cry..’couse you and I .. ”

Davorka i Đurđica pogledale su se i prasnule u smijeh, kada su skužile Tihanu.
 Okružena ljudima,  nadvikivala se s Laninim pjevanjem, pokušavajući nešto objasniti policajcu, uz žestoku gestikulaciju.

“ Vidjele jesmo ! Bris ! Uvjerena sam da će se Tihana snaći i bez nas ! ” – Davorka je napravila grimasu.

U tom trenutku, dojurila je prodavačica jabuka, držeći se za glavu.

“ Jezuš i Marija, kaj se to dogodilo ? Božek dragi, kaj mi bu ve šef rekel ?!?!? A samo sam si po gablec odbežala ! Joj meni ! Joj ! ”

“ Gospođo, smirite se ! Važno je da ste Vi dobro. Zamislite da ste u trenutku udara automobila,
 sjedili na onom stolcu ! ” - Bolničar je uhvatio šokiranu prodavačicu za lakat i pokazao joj gdje je završio stolac.

“ Ovo je izvanredna prilika da fotkaš, Davorka ! Dovoljno smo udaljene, a Tihana i ekipa su prezauzeti  “situacijom”. Tko zna, jednog dana, možda će ti biti zahvalna na fotkama ovog događaja. ” – Đurđica je iznenadila Davorku idejom, i iako je bila spremna gibati dalje, paparazzo u njoj je prevagnuo.

Izvadila je fotić i počela fotkati.

“ Gospođo, upozoravam Vas ! Kao prvo, ugasite taj nesnosan zvuk u vašem automobilu i kao što sam prvi puta rekao, odmah donesite vozačku i prometnu dozvolu. “ - Naredio je policajac, vidno iživciran.

“ Dobro ! Ne derite se na mene ! Nisam ja kriva što se ovo dogodilo. Morala sam nešto učiniti dok je ispred mene, niotkuda, iskočila ta pješakinja. ”

Znatiželjnici su počeli glasno negodovati.

“ …Da, a ne bu' rekla da je izigravala Laudu !... ”

“ …I da cura nije iskočila pred nju, nego je prelazila pješački !.. ”

“ …A ova je dojurila k’o da ju sto vragova goni !.... ”

“ …Sreća je samo što nitko nije poginuo !... ”

“ Idemo ? ” – Davorka je zadovoljno spremala fotić natrag u torbu.

“ Može. Dosta mi je cirkusa za danas. ” – Nasmijala se Đurđica.

“ Ne želim više raspravljati s Vama ! ” – Odbrusila je Tihana policajcu. - “ Vratite mi moje dokumente. ”

“ Ne ide to tako, gospođo ! ” - Razdražljivo ju je pogledao policajac.     

“ To Vi mislite ! Sada će doći moj tata, pa ćemo vidjeti !!! Već je sigurno blizu ! ” – Tihana je pogledala iznad hrpice ljudi, koja se sve više prorjeđivala i ugledala Davorku i Đurđicu.

“ Hej !!! Halo, Davorka ! ” - Proderala se Tihana bez razmišljanja i hvatajući se za glavu, ali okrenula se Đurđica.

“ Jeste dobro ? ” – Prišao joj je bolničar, koji se baš spremao sjesti u vozilo hitne.

“ Nikad bolje, hvala ! ” – Rekla je Tihana ironično i odmahnula glavom, držeći ruku na čelu.

 “ Hej, Davorka ! ” – Ignorirajući bolničara, još jednom je viknula, kada je vidjela da Davorka i Đurđica nisu stale.

Davorka se konačno okrenula, usporila, mahnula Tihani, i nastavila hodati dalje.

“ Sigurno ? Možda se ne sjećate da ste dobili udarac u glavu. Nesreća je možebitno izazvala stres. Dozvolite da Vam barem izmjerim tlak. ”

“ Nitko meni ništa neće mjeriti, hvala lijepa. Slobodni ste ići svojim poslom dalje. ” - Nestrpljivo je rekla Tihana.

“ Kučka ! Kučke bezobrazne. U ovakvoj situaciji me ostavlja. ” – Bijes je potpuno obuzeo Tihanu. Poželjela je potrčati za njima i izgovoriti im sve što zaslužuju, ali ipak se primirila. Što mi je? Ne trebam Davorku, a još manje onu odrpančicu. Ni sada, ni sutra. Nikada ! ”

                                                   ...

“ Što ti je bilo Đurđice ? Zašto si se okrenula ? Mogle smo proći i ona bi mislila da ju ne čujem ! ” – Oneraspoložila se Davorka.

“ Sorry ! Instinktivno sam reagirala. ” – Snuždeno je priznala Đurđica.

“ Ma, O.K.  Svejedno. ”

Hodale su u tišini prema nasipu, ali kada se Sava pojavila pred njima, prelijevajući se u svim mogućim plavim nijansama na suncu, raspoloženje je opet počelo rasti.

“ Znaš Đurđice, ti meni trebaš oprostiti, a ne ja tebi. Volim te zbog tvoje neiskvarenosti, a svako malo ti baš to predbacujem. Mahnula sam Tihani i pokazala dobru volju. Nisam joj dužna objašnjavati gdje idem i zašto, odnosno tetošiti njen ego. Ionako joj nije ništa slomljeno osim ponosa i malo lima, u to smo se uvjerile. Sigurna sam, da će tatica pažljivo zataškati nesreću koliko god je to moguće i platiti svu nanesenu štetu. ”

“ Pogledaj ovog gnjurca dolje i opusti se. Sve je O.K. Kužim te. ” 
- Rekla je Đurđica, vadeći iz džepa kopču za svoju dugu, smeđu kosu.
 Kada je ukrotila kosu u nemarnu pundžu, uhvatila je Davorku pod ruku, veselo ubrzavajući prema mostu.

                                             ...

Tihana je bjesnila što je tako usran dan. 

 Bjesnila je što je baš morala vidjeti one dvije krave u Botaničkom vrtu. Odmah je prepoznala Davorku.

  “ Pa zar to nije.. ma je …to je ona i njezina nova, glupava prijateljica. Pih! Očito se više ne odvajaju jedna od druge…Na fotki bloga izgleda bez veze, a u stvarnosti je još bezveznija..I još se zove Đurđica ! Hahaha ! ” – Tihani je užurbani tijek misli izazvao momentalnu, nesnosnu glavobolju. 
Počela ih je mobitelom fotkati, dok je sve jače pritiskala gas. Slikajući ih, sjetila se kako joj je onaj napuhani Franko, drugi dan nakon fotkanja, poslao fotke i napisao “ Uživaj ! ” 

Odjednom je skužila da ne može savladati zavoj, a onda je primijetila glupu kokoš kako prelazi cestu.

Bacila je mobitel na suvozačev stolac i uhvatila volan s obadvije ruke, pa skrenula oštro desno, da ne pokupi ludu pješakinju, koja se odnikuda pojavila.

“ Platit će tatica i mamica njeno nabijanje ! ” - Mogla  je čuti Davorku i sve njoj slične, kako se krevelje.

“ Ali neću im dati gušta, posebno ne kovrčavoj, koja si je umislila da me može ignorirati. ”

 Gledajući fotke na mobitelu, nasmijala se glasno, ponosna na samu sebe. - “ Što bi rekao onaj debilni policajac, da me vidio kako u vožnji fotkam krave dok ližu sladoled. ”

 Pripremila je laptop i izvadila karticu iz mobitela.

Udobrovoljila se istog trenutka, kada joj je zelena točka signalizirala da je Franko on line.

Tihana je diplomirala pravo. Upisala je taj fax, jer se dogovorila s tatom da je njezina jedina briga, redovito pojavljivanje na predavanjima. Sve ostalo je on redovito sređivao. 
 Pobrinuo se da s osamnaest godina dobije trosobni stan na Trnju, opskrbljujući je s obilnim mjesečnim džeparcem i tetom Katicom, koja je dva puta tjedno donosila frišku hranu, kuhala pekmeze, prala prozore i obavljala Tihani dosadne poslove, poput peglanja, brisanja prašine i pranja podova.
 Sa svojih dvadesetpet godina, nije znala ni jaja ispeći, ali to ju ni najmanje nije opterećivalo. 

Trenutno je bila bijesna što je bole koljena od udarca i opet se sjetila Frankovog napuhavanja.

“ Za vrijeme fotosessiona bio je hladniji i rezerviraniji nego s kujom koju je fotkao prije mene. Tretira me kao glupaču ! Fakat mi ide na živce. ” – Pjenila se u sebi, ušavši u ormar/sobu s izloženim kolekcijama aktualnog godišnjeg doba, da se malo smiri.

 Na policama koje su prekrivale jedan zid, namigivale su cipele zbog kojih se nikada nije osjećala usamljeno.

Soba u kojoj je najčešće boravila i koju je zaključavala uvijek kada je organizirala partijanje, gledala je u vrt ukrašen metvicom, kaduljom, jednom živčanom vrbom i dva velika drveta divljih ruža.

U sobu se, na veliki balkonski prozor, uprlo sunce. 

Tihana je spustila zavjesu boje ciklame i namjestila se u veliku fotelju, odlučna da napiše Franku poruku.

“ Poslije ću smisliti, kako da na najjači način upotrijebim fotke. ” – Razmišljala je Tihana, prolazeći prstima kroz dugu, gustu, njegovanu, plavu kosu. Sunce se spajalo s njenim pramenovima dok se ona meškoljila, pokušavajući se koncentrirati na pisanje maila.

 Napućila je puna, velika usta, kada se zelena točka ugasila.

“ Fuck ! Fuck !!  Zašto !?!? ” – Tihana je široko pogledala u ekran, bljesnula smaragdno zelenim očima i izvila friško izmanikirane obrve.

“ Morao me vidjeti. Zato je zbrisao ! Fucker ! ” – Tihana se razljutila i počela tipkati, dok je dugim nogama nervozno tresla laptop.

Posljednje na što je mislila prije nego se zabila u štand s jabukama bio je Franko.
 Gadila joj se svaka nova pomisao na njegovo preseravanje, one večeri u studiu.

 Smirila se i krenula kuckati poruku.

 Hey! Baš čudno! Kladim se da si maloprije svijetlio… bila sam sigurna da ćeš mi se  javiti

Btw, Imala sam gadnu nesreću.

Poslala je mail i nastavila se vrpoljiti u fotelji.
 Gledala je u svoje duge prste na rukama i zabavljala se promatrajući kreativnost, koju je na njene nokte stavila nova kozmetičarka.
 Konačno se javio.

Bok  djevojko!

Baš mi je žao zbog nesreće, nadam se da si dobro!

Sorry… ali javio sam ti se dan nakon što si bila kod mene.

Želim ti brz oporavak.

P.S. Provjeri poštanski sandučić kada budeš dobro -}

Tihana je nastavila tipkati.

O, sorry, da, poslao si mi fotke, dobila sam ih!

 Gledala je otprilike dvadeseti puta u fotke i zadovoljno se smješkala.

“ Bahat je i bezobrazan, ali majstorski je to odradio.
 Za pišljivih 500 kuna. Fuck, moja manikura  košta više.” - Tihana je pogledala u nokte, razmišljajući istovremeno, kako će danas rezervirati novi termin kod kozmetičarke za sutra i kako će svojim natučenim nogama priuštiti nove cipele. - “ Zaslužila sam ih ! ”

Nakon pet minuta, javio se Franko.

&? Mogu li čuti tvoje mišljenje ?

Odgovorila je nakon 10 minuta.

Super su fotke. Odlično izgledam na svakoj koju si mi poslao.

Franko se odmah javio.

Drago mi je. Možemo dogovoriti fotossesion za ovaj vikend.

Tihana je trenutak likovanja zamijenila s novim naletom ljutnje.

 Fakat si pun sebe. Misliš da ja sada razmišljam o fotossesionu kod tebe, a ni jednom me ne pitaš o udesu.

Mogla sam poginuti, barabo uobražena.  Ali, nisam iznenađena. Odmah sam te skužila, iako sam za tebe glupa plavuša.

 Franko.

Poginuti?? Kaj se desilo??

Tihana.

Imala sam saobraćajnu nesreću.

Franko.

  

Wow! Vidim da ti prstići nisu polomljeni, ali sada razumijem da si dobila jači udarac u glavu. Zato, odmori, hahaha, stvarno mi je žao što si imala nesreću !

Tihana je istog trenutka iskopčala internet.
 Mogla je čuti njegov bezobrazni smijeh u svojoj glavi. Prenula se kada je zvono mobitela postalo glasnije.

“ Molim ! ” – Nestrpljivo je viknula.

“ Kćeri ! Jesi dobro ? “

“ Naravno da sam dobro. I više od dobro ! Odlično sam, tata. "

“ Zvučiš mi razdražljivo. Zovem da čujem, da li te boli ? ”

“ Ma, sve je O.K. Popila sam tabletu i sada me koljena skoro i ne bole. ” – Smirenije je rekla Tihana.

“ Nikako mi ne bi pasalo da mama i tata dođu i tetoše me kao malu bebu. ” – Razmišljala je.

“ Sada mi je lakše. Mama je čak htjela preskočiti današnji tenis i doći k tebi. Nije htjela otići, sve dok nisam dva puta obećao da ću provjeravati kako si. Hoćeš da pozovem Katicu, da ti nešto friško skuha ? ”

“ Ne dolazi u obzir ! Imam sve što mi je potrebno. Nego tata, što  zapravo hoćeš !?!? ”

“ Prava si mamina kćer. Uvijek me skužiš, hahaha. Bilo mi je malo glupo odmah te pitati, ipak si tek prošla kroz šok. Jesi li bila kod onog fotografa kojeg si spominjala, kako se zove !?! ”

“ Franko ! Franko se zove ! I da, bila sam. Zašto te baš sad to zanima ? ” – Ražestila se Tihana.

“ Ne bi te gnjavio, ali već dva puta su me zamolili iz odjela za javnost da im pošaljem fotografije naših ureda. Trebaju ih za Europsku organizaciju. ”

“ Baš me briga, neću ga zvati. Ne da mi se s njim razgovarati. ”

“ Tihana, nemoj mene zajebavati sa svojim igricama. Zanima me, da li je mali dobar fotograf ili nije ! ”

Nije joj se dalo s tatom dalje objašnjavati.

“ Dobar je fotograf. Nazvat ću ga, O.K. !?!? Sretan !? Vas dvojica ćete se sigurno obožavati.  Kada ga trebaš ? ”

“ Sutra do tri popodne ! ”

“ Bože dragi ! Sutra !!? O.K. ” - Duboko je uzdahnula. - “ Idem ga odmah probat' dobiti, pa ti se javim. ”

“ Ej, kćeri ! ”

“ Isuse, što sad ? ”

“ Hvala ti. ”

“ Daj, čujemo se ! ”

Tihana je pogledala u vizitku koju je dobila od Franka, da utipka broj telefona i shvatila da je navedena samo mail adresa.

“ Fuck ! Fuck it ! ” – Gunđala je, konektirajući se na net. - “ Frajer me fakat izluđuje ! ”

Molim te, pošalji mi svoj broj, ili me nazovi na mobitel. Broj je na vizitki koju sam ti ostavila. Trebamo razgovarati o fotosessionu koji mora biti sutra.

“ Ajde, sad mi se nemoj javiti 10 minuta po običaju, jer ja nemam pametnijeg posla, od visjeti pored laptopa i čekati gospodina uobraženka. “ – Razmišljala je rezignirano, lupkajući dugim noktima po širokom, drvenom, radnom stolu.

Kao da joj čita misli i inati se, dobila je istog trenutka broj telefona.

Birajući brojeve jednom rukom, drugom je uzela upaljač i s užitkom povukla dim slim cigarete.

“ Molim ? ” - Javio se dubok, muški glas.

“ Franko, nisam te valjda probudila ! ” – Zlobno je komentirala, moleći u sebi da je.

“ Ne, nisi. Prekinula si me u gledanju filma. Koliko sam shvatio, ti bi htjela da te ovjekovječim sa svim ozljedama koje si zaradila u nesreći… ”

“ Daj prestani. Ne radi se o meni, nego o mojem ocu. Trebaju mu fotografije. Za posao. “

“ Kakav posao ? ”

“ Nekoliko fotografija u uredu. Rukovanje, radni stol, bla, bla. ”

“ Mislio sam da ti je stari automehaničar. ”

“ Pa, krivo si mislio ! ” – Izderala se na njega.

“ Šalim se, hahaha, 'ajde, ne ljuti se. Pofotkam to, bez problema. ”

“ Cijena ? ”

“ Pa, cijena je ista. Pofotkam i gibam. Kada trebam doći ? ”

“ Dođi u četrnaest. Trajat će do, najkasnije, petnaest sati. A adresa je … ”

Franko je prekinuo Tihanu.

“ Molim te, pošalji mi adresu na mail. ”

Tihana je začula ženski smijeh u pozadini.

“ Dobro malena, pošalji mail i to je to. Gibam. ” – Prekinuo je vezu.

Pogledala je u mobitel i odkoračala na balkon.

Povukla je dim cigarete i razljućeno viknula. - “ Koji kreten ! ”